Mokranje 44° 9' 29" North, 22° 32' 39" East

1. Istorija, legenda, nastanka "prokletstva"- BLASTEM" na Tavanu, brdu iznad sela. Radi se o velikom kamenu pobodenom u zemlju sa desne srane pored puta, koji vodi iz Negotina u selo. Pre više godina predsenik sela je
2. bio nepismen, ali ugledan i pošten domaćin. Porez su plaćali seljaci jednom godišnje, ujesen i to u dukatima.
3. Ovaj predsednik je dobio iz Negotina spisak svih domaćinstava sa razrezanom visionom poreza.
4. Slao je pandure po selu da obaveštava seljake koliko koji ima da plati porez. Skupljao je dukate u svojoj kasi.
5. Iako je bio nepismen, ali je koverte sa dukatima od svakog domaćinna slagao u kasi po redu kako su stajale kuće u selu i tako je znao ko je platio a ko nije. Jedna trojka ljudi oko opštine je rešila da mu ukradu dukate pre nego ih odnese u Negotin. Jedan je bio pisar, jedan pop a treći kmet. Kasu nisu mogli da otvore bez ključa, pa su rešili da naprave duplikat. Napravili su plan, godinu dana radili na tome kako bi iduće jeseni pokrali dukate iz kase. Pretsednik je ključ nosio privezan lancem za svoj jelek, koji nikada nije skidao. Ovi su naredili pandurima jednog dana da nalože jaku vatru kod predsednika u kancelariji, kada se zagrejala kancelarija, oni su došli kod njega da sede, ali se sami raskomotili i nagovarali i predsednika da skine taj jelek, jer je vrućina. Zatim su ga namamili na brzinu da izađe napolje iz kancelarije, a oni su u unapred u pripreljeni meki, istopljeni vosak utisnuli njegov ključ
6. i uzeli otisak. Ključ od kase je bio velik. Posalali su jednog mladića u topolivnicu u Kragujevac i tamo je liven ključ,
7. duplikat. Sledeće godine kada je predsednik naplatio porez u dukatima od celog sela, pre nego je odneo novac u Negotin, ova trojica su otišla noću, svojim ključem otvorila kasu  i uzeli sve dukate. Kada je ujutru došao predsednik
8. i video praznu kasu, uhvatio se za kosu i počeo kulelekati""Moja deca ostaše siromasi". Došla komisija i ustanovljeno je da je predsednik za to kriv i prodato mu je celo imanje za dug. Predsednk je postao siromašan, a ona trojica (kmet, pisar i pop) ubrzo posle toga podigli velike kuće u Mokranju, sve u istom stilu.

1. Kuće su bile tako velike da je u jednoj kasnije bila škola. Narod je uvideo gde su seoske pare, ali krivica je pala na predsednika i on je nevin ispaštao, a narod je morao ponovo da plati porez za tu godinu.Na uskrs, drugi dan, u Mokranju je veliko slavlje. Celo selo odlazi gore na "Ikone", u rušanjskim pivnicama. Tamo se ceo dan sviralo i igralo. Pekli su se jagaanjci i spremala druga jela. Bivši predsednik, ozlojeđen i ojađen, nije otišao na to slavlje, već je pokupio volove od seljaka da ih on čuva toga dana. Seljaci bili radosni što su dali volove na čuvanje, jer su svi ukućani toga dana bili slobodni.Pokupio 12 pari volova. Upregao ih i otišao na brdo, privezao debelim lancima jedan veliki kamen, natovario ga na debele grede koje su se vukle po zemlji, a prednji krajevi bili na prednji deo jednih zaprežnih kola, na dva točka. Na taj način je on samo sa svojim ukućanima dovukao taj veliki kamen na mesto gde i danas stoji "Blastm", uspravio ga, a uveče kada su se vraćali svi mokranjci u selo, zajedno sa ikonama, prozalizili pored, on je zaustavio povorku i nudio je muskarcima da piju vino iz čabara, koje je prethodno napunio, a deci ponudio crvena jaja iz jedne velike korpe za kukuruz. Deca koja su bila u grupi iza popa, sa ikonama, uzimala su ta jaja, ali bivši predsednik je pripremio i veliku korpu sa sitnim kamenjem i dao po jedno svakom detetu i terao ih je
2. da idu u krug oko "Blastama" bacaju kamenice na njega i izgovore reči: "pjatre de pjatre, kare a loat bani satuluj đe jel se nu fije nič pjatre". "Kamen o kamen, o onome koji je ukrao seoski novac, od njega ni kamen da ne ostane". Pop kad je to čuo, zabranio deci da dalje to čine,jer je i on sam bio umešan u toj krađi. Sve tri kuće koje su bile zidane ukradenim novcem su ostale puste od onih familija, pa su ih kupili drugi. Sada stoji još samo jedna od tih kuća, "alu Jon al Caji". Ovaj primer služilo je Mokranjcima kao uzor, kao očigledan primer i svedočenje o tome da onaj koji krade tuđe, propada i bude kažnjen od svetaca, neba i boga.
3. 
   

Prosidbe,ženidbe ,udadbe

1. Seks pre braka za devojke i momke nije se mogao ni zamisliti. Brakovi se nisu sklapali prinudom roditelja,
2. kako se to sada netačno pominje. Ne,već roditelji su blagovremeno merkali po selu priliku za svoje dete.
3. U kući momka se javno govorilo o svakoj devojci, pa bi se razgovor najviše vodio o devojkama koje bi mogle da dolaze u obzir za njihovu kuću. Prvo se uzimalo u obzir poreklo roditelja, jer svka  mrlja na prošlosti roditelja ili predaka, ako je neki ukrao ili prevario, ako je rasipnik i neradnik, to stvara veliki izgled da će i devojka biti takva ili slična.Birale su se devojke iz dobrih kuća. Dečko i ne razmišlja o devojkama, ne oseća ništa. Ali i kada bi o tome razmišljao, njemu je ličnost već neupadljivo nametnuta. On to prihvata kao svoj nekakav izbor. I sam počinje svojim drugovima da priča o toj devojci kako je lepa,dobra itd, jer on iskustva nema oko devojaka. Kasnije,kada dođe vreme za sklapanje braka roditelji dece su se već sprijateljili, više se posećuju, ali samo kao slučajni poznanici, da deca ne bi primetila da se tu njima skuva kaša. Kroz to druženje i deca se prilbližavaju, a majke budno paze na reakcije i ponašanje dece. Znam slučajeve da su roditelji prekinuli svoje druženje zato što se deca nikako ne podnose i nisu uspela da se približe. Dakle, brakove su zaista planirali roditelji, vodeći računa o tome da mladenci odgovaraju jedan drugome, ali tu nije bilo prinude, već na vrlo rafiniran, perfidan način su deca navođena da se zavole.
4. Takvi brakovi su bili trajni, večiti. Razvoda je bilo malo, retko. Zato što su sastavljana deca  sa sličnim vaspitanjem, manirima, domaćom kulturom, a sastavljani su vrlo mladi, bez prethodnih iskustava pa naviknu jedno na drugo tako da potpuno srašćuju zajedno. U brak se stupalo rano. Momci do 18 godine su već bili svi oženjeni.
5. Bože sačuvaj da neko ide u vojsku pre ženidbe, taj bi bio otpisan. Jedan se nije ženio do 22. godine života i prozvan je momački otac.Devojke su se udavale od 15. do 17. godine, a ponekad i od 13. godine. Jeste da je to bilo prerano, ali je vreme oko 16 godine najbolje za prilagođavanje jedno drugome i tako se stvarala međusobna harmonija u tom međusobnom srastanju koja je trajala celog života.  Brakolomstvo, švalerisanje, prevare, ljubavi van braka.

5. Svega toga je bilo, ali drugačije nego danas. U Mokranju je uvek bilo više žena bez muževa, slobodne, koje su prihvatale  muškarce. Neke su javno okupljale muškarce u svojim kućama. Tu bi se sastajalo više takvih žena,
6. dolazilo je više muškaraca na gozbe i zabave. Svaki muškarac je morao da donese jelo i piće. Često je bilo i muzike
7. javne terevenke.To se tolerisalo. Zatim, bilo je i takvih vidova švalerisanja da se muž udruži sa nekom zgodnom udovicom ili raspuštenicom i javno odlazi k njoj. Žena zna, deca znaju, ali tu nema nekih tragičnih i ljubomornih scena. Svi to prihvataju kao jednu najnormalniju situaciju. Bilo je javnih veza i između udatih žena  i oženjenih muškaraca, gde su svi radili zajedno, posećivali se.O takvim vezama celo selo je pričalo, al samo u tim kućama se
8. o tome nije pričalo, već prihvatalo kao realnost. Poslednja veza takve vrste prekinuta je pre nekih 25 godina.
9.  Devojke su onda bile veoma aktivne. Svaka je morala da ide na igranku, jer bi  se u protivnom u narodu odmah posumnjalo da je bolesna imala bi problema sa udajom. Između momaka i devojaka nije bila neka velika barijera, kao što je to bilo kasnije, krajem 19.i početkom 20 veka. Devojke su se redovno, svako veče “strndžale”, stezale sa momcima. To je bilo sasvim uobičajeno ponašanje. Devojku bi momak odvodio dole u “dos”, - šumu, jer su oba pivnička naselja  imala “dosu pimiculor”, koje šume i danas postoje.U “dosu” su momci nešto činili devojkama, ali se to strogo ograničavalo samo na “strndžanje”- stezanje.Meni je baba pričala o tom strndžanju mnogo, jer je i ona sama to činila. Baba, ogovarajući neku svoju konkurentkinju, devojku, pričala mi da bi se ta iz “dosa” sa strndžanja redovno vraćala sa tkanicama okovrata, raspojasana, “ku bećilji la git”, “jer bi se uvek dobro strndžala”.
10. Ali  to je bila onda velika sramota za tu devojku.. Slušajući svoju babu, a i druge tada stare žene kako pričaju o
11. ranijim vremenima i običajima, a naročito o “strndžanju” , živo me interesovalo  da saznam šta je to strndžanje, šta rade momci devojkama pritom, jer se i onda kada sam ja bio dečak govorilo o tome da momci idu za devojkama i stežu  ih (sa duče dupe feće sa lje stringa).Na moje pitanje šta je strndžanje, baba mi je uvek odgovarala jednim srdačnim i glasnim smehom: ¨ha, ha, ha… majko, kad porasteš naučićeš šta je strndžanje”. Ne, to nikada nisam naučio, niti razumeo. Slušao sam i pesme o tome: “Rk,rk,rk la najka in kring, ka nu sunt lup sa će manink, sunt danak sa će string”.