Mokranje | Stanovništvo

Vlaški obredni hleb i pomane (Panificium Walachorum)

Посебно богатство Србије представља хлеб очуван у традиционалној култури Влаха,специфичне романофонске заједнице која живи у североисточном делу ове републике. Свакодневни хлеб код Влаха скроман је као и свуда, али у сакралним обредима постаје раскош каква се ретко где виђа.
Нарочито је истакнута његова улога у култу мртвих, у коме се понекад на једној трпези може наћи више
хиљада хлебова у исто време! Овакав обред зове се помана и први пут се приређује навече после укопа покојника (cara), затим на седам дана од смрти (stamîna). Важна је помана на четрдесет дана јер се верује да умрли тада коначно прелази у загробни свет. Поманом се обележава полугодишњица и годишњица смрти, затим се она понавља сваке године, све до истека седмогодишњег циклуса када престају директне обавезе живих према умрлом рођаку. Док трају, ове обавезе су многобројне и сложене.
Код Влаха је у знатној свежини очуван траг прастаре вере да је човек створен као бесмртно биће, које после смрти не мења своју природу већ само боравиште. Тај други свет је у основи мрачан, хладан и безводан, и у његов рајски део може се прећи само уз несебичну помоћ живих.Пошто и даље има животне потребе, покојнику се приређују помане као раскошне гозбе, на којима га живи дарују разноврсном храном, одабраним пићима, новом одећом, новим намештајем и другим потрепштинама. Да би на "оном" свету имао светлост и топлоту, пале му велике ватре око којих играју заносна кола и певају дирљиве песме, молећи га да се врати назад.Основу помане чине хлебови, спремљени од најфинијег пшеничног брашна. Број хлебова се повећава током седмогодишњег циклуса према numaraturama ("бројевима"), строгим обредним правилима, која имају религијско-магијски и ритуални карактер.
Главни хлебови зову се trăbujelje ("закони"), и представљају разна божанска, митска или демонска бића која господаре загробним животом и чувају прелазе између два света. Изглед "закона", њихов број и назив није свуда исти и разликује се од села до села.Постоје разлике чак и у оквиру истог места, јер је култура обредних хлебова под јаким утицајем локалне, па чак и породичне традиције.То обредним хлебовима обезбеђује оригиналност и велику разноврсност. Већина "закона" и данас чува у свом називу имена паганских богова, којима се приносе као бескрвна жртва. Главна су божанства из уранског пантеона: Suarilji (Сунце), Luna (Месец), Marc (уторак, дан Марса), Žuoj (четвртак, Јупитеров дан), а четири небеска положаја сазвежђа Ursa minor оличена су у најважнијем хлебу влашких помана: свастици! Овај мотив јавља се у многим варијантама, и под многим називима, а најчешћи је еуфемизам frumošăl ("лепотан").
Следе хлебови који се дарују Богу, Богородици, Архангелу ("узимачу душа"), светом Петру ("рајском кључару"), затим хлеб за чувара брвна преко кога покојник прелази у загробни свет, хлеб за стражара који чува рајска врата, хлеб pîndar за биће које надгледа поману и пази да јој неко незван не приступи ... На стотине је оваквих мотива сачувано у култури Влаха североисточне Србије, и сваки од њих представља по једно велико слово из књиге Детињства људске цивилизације.Давно заборављена на другим странама света, она се код Влаха још увек исписује и чита.